Ўзбекистонда мажбурий захира инструменти ва тижорат банкларининг хорижий валютадаги фоиз сиёсати

Авторы

  • Моҳичехра Курбонбекова Tashkent State University of Economics image/svg+xml

DOI:

https://doi.org/10.55439/EIT/vol10_iss4/a3

Ключевые слова:

монетар сиёсат, мажбурий захира нормаси, депозит, кредит, фоиз ставка

Аннотация

Мазкур мақолада монетар сиёсати инстументларидан мажбурий захира инструменти таҳлил
қилинган. Танланган кўрсаткичлар асосида мажбурий захира инструментининг тижорат банклари
фоиз сиёсатига таъсири бўйича SVAR моделини шакллантирилди. Модел натижаларига кўра
юридик шахсларнинг хорижий валютадаги депозитлар учун мажбурий захира фоизи фақатгина
тижорат банкларидаги аҳолининг қисқа муддатли хорижий валютадаги депозитлари фоизига
таъсири кучли кузатилмоқда. Ушбу мажбурий захира нормасининг тижорат банкларидаги
юридик шахсларнинг қисқа муддатли депозитлари фоизига ҳамда уларга ажратилган хорижий
валютадаги кредитлар фоизига таъсирининг статистик аҳамияти паст бўлмоқда. Шунингдек,
миллий валюта курси девальвациясининг тижорат банклари фоиз сиёсатига таъсири сезиларсиз
бўлган. Бунга сабаб тижорат банклари доимий девальвация кўрсаткичини фоиз сиёсати билан
уйғунлаштиргани йўқ. Аксинча, инфляция даражаси тижорат банклари фоиз сиёсатига таъсири
юқори бўлган. Юқоридаги энзоген кўрсаткичларнинг тижорат банклари фоиз сиёсатига
таъсиридан ташқаридан, тижорат банкларидаги фоизларнинг автокоррецияси кучли бўлмоқда.

Биография автора

Моҳичехра Курбонбекова, Tashkent State University of Economics

 

 

 

 

 

Библиографические ссылки

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил январдаги “Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг фаолияти тубдан такомиллаштириш тўғрисида”ги ПФ-5296-сон Фармони.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 18 ноябрдагиИнфляцион таргетлаш режимига босқичма-босқич ўтиш орқали пул-кредит сиёсатини такомиллаштириш тўғрисида”ги ПФ-5877-сон Фармони.

Agénor P. R., Alper, K., & da Silva, L. P. (2018). External shocks, financial volatility and reserve requirements in an open economy. Journal of International Money and Finance,83, 23-43.

Alper, K., Binici, M., Demiralp, S., Kara, H., & Özlü, P. (2018). Reserve requirements, liquidity risk, and bank lending behavior. Journal of Money, Credit and Banking,50(4), 817-827.

Brei, M., & Moreno, R. (2019). Reserve requirements and capital flows in Latin America. Journal of International Money and Finance,99, 102079.

Chang, C., Liu, Z., Spiegel, M. M., & Zhang, J. (2019). Reserve requirements and optimal Chinese stabilization policy. Journal of Monetary Economics,103, 33-51.

Pochea, M. M., & Niţoi, M. (2021). The impact of prudential toolkits on loan growth in Central and Eastern European banking systems. Economic Systems,45(1), 100767.

Tovar Mora, C. E., Garcia-Escribano, M., & Vera Martin, M. (2012). Credit growth and the effectiveness of reserve requirements and other macroprudential instruments in Latin America.

Моисеев, С. Р. (2002). Структура, функции и международная практика резервных требований. Финансы и кредит, (17 (107)), 56-67.

Интернет сайтлари:

www.cbu.uz - Ўзбекистон Республикаси Марказий банк расмий сайти

www.stat.uz - Ўзбекистон Республикаси Давлат Статистика Қўмитаси сайти

www.scholar.google.com - Google академиясининг илмий нашрлар сайти

Загрузки

Опубликован

2022-08-30

Как цитировать

Курбонбекова, М. (2022). Ўзбекистонда мажбурий захира инструменти ва тижорат банкларининг хорижий валютадаги фоиз сиёсати. Economics and Innovative Technologies, 10(4), 10–24. https://doi.org/10.55439/EIT/vol10_iss4/a3